Ateisti su mentalno zdraviji, srećniji i slobodniji

U vreme kad biti crnac u Americi nije opasno po život i kad sve veći procenat stanovništva prihvaća homoseksualce, jedna je skupina još uvek prilično omražena – ateisti, prenosi Vošington Post. Nevernike se generalno smatra nemoralnima, pokvarenima i, zapravo, lošijim ljudima, a vojnike se čak gleda kao inferiorne, ukoliko se ne pokažu dovoljno „duhovnim“ na psihološkoj proceni. Rezultati upitnika pokazuju da većina Amerikanaca nerado daje glas za nevernika, dok sličan trend postoji i pri odlučivanju o bračnom partneru.

„Zli“ ateisti – građani drugog reda

U javnosti se diskriminacija ateista retko osuđuje, a vatru dodatno potpiruju hrišćanski konzervativci koji vole isticati da, prema njihovom viđenju sveta, nedostatak vere ima direktnu negativnu posledicu na društvo i vođenje države. Ukratko, ateista je automatski svrstan pod „sumnjivce“ i tretiran kao građanin drugog reda. Uz toliko optuživanja i neslaganja, mogli bismo se zapitati ima li u svemu tome istine. Jesu li ateisti zaista loši ljudi?

Sva sociološka ispitivanja govore suprotno. Ispitanici koji se ne izjašnjavaju kao vernici, bez obzira na do sveta u kojem žive, pokazali su se kao prilično ugodni ljudi. Što se tiče osnova morala, pristojnosti i humanosti – poput problema mučenja političkih i ratnih zarobljenika, smrtne kazne, kažnjavanja dece batinama, rasizma, seksizma, homofobije, antisemitizma, zagađivanja prirodne sredine i kršenja ljudskih prava – nevernici pokazuju viša etička načela i saosećanje, pogotovo u poređenju s onima koji se izjašnjavaju kao vrlo religiozni.

Što se tiče broja ubistava i zločina, oba su procenta manja u sekularnim državama poput Japana ili Švedske, dok su u Americi rezultati na ta dva polja poražavajući. Ista se stvar može primetiti i među samim saveznim državama SAD-a, gde su one s više vernika, poput Luizijane i Misisipija, znatno plodnije tlo za ubistva od, na primer, Vermonta ili Oregona.

Razmišljanje svojom glavom i srećniji život

Na testovima inteligencije, a pogotovo na testiranju jezičkih sposobnosti i naučne pismenosti, ateisti u pravilu postižu odlične rezultate. Vaspitanje dece obično im se bazira na racionalnom pristupu rešavanju problema, kao i prepuštanju pojedincu da razmišlja vlastitom glavom. Kontracepciju koriste u većem procentu nego vernici, dok su mnogo manje zaraženi nacionalizmom. Jedna od vrednosti koju najviše cene je sloboda mišljenja.

Neka su istraživanja ponudila zaključke da ateisti nisu toliko „zdravi u glavi“, kao i da su manje srećni i zadovoljni svojim životom od vernika. Novije ispitivanje pokazuje da međusobnu povezanost ateizma, teizma i mentalnog zdravlja nije tako jednostavno prevesti u statistiku, a pogotovo u nešto toliko subjektivno kao što je zadovoljstvo životom ili sreća. Ipak, kao primer možemo ponuditi Dansku, koja je jedna od najmanje religioznih država na svetu, a iz godine u godinu zauzima prvo mesto na lestvici najsretnijih nacija. Oni koji su iz nekog razloga napustili verovanja i praksu svoje religije, svoj su „novi“ život opisali kao srećniji i slobodniji.

Statistike koje idu na ruku vernicima tiču se procenta samoubistava, koji su viši na ateističkoj strani, no pretpostavlja se da je jedan deo tih brojki posledica „straha od prokletstva“ kod hrišćana, koji veruju da samoubice odlaze u Pakao. Ovde postoji i srednja struja, odnosno oni koji su neodlučni u vezi svoje duhovnosti, pa se pretpostavlja da, po pitanju samoubistava, ateisti imaju otprilike jednak procenat kao vrlo religiozni građani.

Porast broja ateista i zdravlje nacije

U onom delu sveta koji nazivamo „razvijenim“, države koje se mogu okarakterizirati kao vrlo sekularne ujedno beleže nižu stopu siromašnog stanovništva i maloletničkih trudnoća, kao i manji broj abortusa. Manji je rizik od zaraze polno prenosivim bolestima, stanovništvo je telesno zdravije i u boljoj kondiciji, upotreba droga je ređa, stopa kriminala niža, a ekonomska razvijenost i moć veće.

Blaćenje ateista vuče se još od pisanja Psalma 14, u kojem su opisani kao glupavi i iskvareni, nesposobni za išta dobro i pozitivno. Oni koji se i danas pridržavaju sličnog viđenja, napadima i uvredama obično štete samo sebi. Prisetimo se popularnog Bila O’Rajlija i njegove nedavne ispade oko plime, Meseca i Boga. Iz njegovih reči zračile su samo netolerancija, neobrazovanost, zlonamernost i bes.

Poslednjih godina, ateizam pokazuje tendenciju brzog rasta. Uprkos zatucanosti jednog dela stanovništva, u Americi se broj ateista od 60-ih godina utrostručio. Mlađe generacije više nemaju sluha ni strpljenja za beskrajne svađe oko vere i religije, a po najnovijim procenama broj ateista u SAD-u iznosi gotovo 60 miliona građana, što je petina populacije.

Bez obzira slagali se vernici s ateistima i voleli ih ili mrzeli, upornom javnom prozivanju za negativan uticaj na društvo više nema mesta.

izvor: index.hr

Nemoj propustiti ovo